I85PREP
⌘ K
Advokatski ispit study materials
Advokatski ispit study resources

Advokatski ispit practice questions

One question at a time. Build your Advokatski ispit understanding.

First 50 of 200 questions. Each one lists the choices, the correct answer, and an explanation. The checker at the top of this page saves progress in this browser when it is available.

Continue in the practice tool above to load more questions, 50 at a time.

Question 1Civil law

Koja je najviša instanca u sudskom sistemu Republike Srbije za građanskopravne sporove?

  1. Vrhovni kasacioni sud Correct answer.
  2. Viši sud
  3. Privredni apelacioni sud
  4. Apelacioni sud

Explanation

Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji i odlučuje o vanrednim pravnim lekovima protiv odluka apelacionih sudova, uključujući građanskopravne sporove. Apelacioni sudovi su drugostepeni sudovi, dok su viši i privredni apelacioni sudovi niže ili specijalizovane instance.

Question 2Civil law

Koja je opšta zakonska starosna granica za sticanje poslovne sposobnosti u Republici Srbiji?

  1. 18 godina Correct answer.
  2. 15 godina
  3. 16 godina
  4. 21 godina

Explanation

Poslovna sposobnost se po zakonu stiče punoletstvom, a punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina života. Izuzetno, poslovna sposobnost se može steći i ranije zaključenjem braka uz dozvolu suda.

Question 3Civil law

Šta je nužni deo u naslednom pravu?

  1. Deo zaostavštine koji ostavilac mora da ostavi nužnim naslednicima i kojim ne može slobodno da raspolaže Correct answer.
  2. Deo zaostavštine koji zakonski naslednici dobijaju uvek u jednakim delovima
  3. Deo zaostavštine koji se odnosi samo na pokretne stvari
  4. Deo zaostavštine koji pripada državi kada nema naslednika

Explanation

Nužni deo je zakonom određeni deo zaostavštine koji pripada nužnim naslednicima i koji ostavilac ne može da im oduzme slobodnim raspolaganjem. Njegova svrha je zaštita najbližih srodnika od potpunog lišavanja nasledstva.

Question 4Civil law

Koji oblik ugovora o prometu nepokretnosti je obavezan za punovažnost u srpskom pravu?

  1. Pismeni ugovor overen kod javnog beležnika Correct answer.
  2. Usmeni ugovor pred svedocima
  3. Pismeni ugovor bez overe
  4. Elektronski ugovor sa elektronskim potpisom

Explanation

Ugovor o prometu nepokretnosti mora biti sačinjen u pismenoj formi i overen kod javnog beležnika, inače je ništav. Overa obezbeđuje pravnu sigurnost i zaštitu stranaka kod prometa nepokretnosti.

Question 5Civil law

Koje je opšte pravilo o zastarelosti potraživanja u građanskopravnim odnosima u Srbiji?

  1. Rok je deset godina Correct answer.
  2. Rok je pet godina
  3. Rok je tri godine
  4. Rok je dvadeset godina

Explanation

Opšti rok zastarelosti potraživanja iznosi deset godina, osim ako zakonom nije propisan poseban rok. Posebni kraći rokovi važe za određene vrste potraživanja, kao što su potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga.

Question 6Civil law

Koja je osnovna karakteristika svojine kao stvarnog prava?

  1. Ona je ograničena na korišćenje stvari bez mogućnosti raspolaganja
  2. Ona postoji samo na nepokretnostima
  3. Ona se stiče isključivo odlukom suda
  4. Ona je najšira vlast na stvari kojom vlasnik može da raspolaže u granicama zakona Correct answer.

Explanation

Svojina je najšire stvarno pravo koje vlasniku daje ovlašćenja da stvar drži, koristi i njome raspolaže, u granicama zakona i prava drugih. Ona obuhvata i pokretne i nepokretne stvari i stiče se na različite načine, ne samo sudskom odlukom.

Question 7Civil law

Koliko iznosi zakonski nužni deo za potomke ostavioca u srpskom naslednom pravu?

  1. Jedna polovina od onoga što bi dobili po zakonskom redu Correct answer.
  2. Dve trećine od onoga što bi dobili po zakonskom redu
  3. Jedna trećina od onoga što bi dobili po zakonskom redu
  4. Cela zaostavština

Explanation

Nužni deo za potomke, usvojioce i njihove potomke iznosi polovinu vrednosti onog dela zaostavštine koji bi im pripao po zakonskom nasleđivanju. Za ostale nužne naslednike nužni deo je manji.

Question 8Civil law

Šta je stvarna službenost?

  1. Pravo prvokupa nepokretnosti
  2. Pravo vlasnika jedne nepokretnosti da preduzima radnje na tuđoj nepokretnosti radi korišćenja svoje Correct answer.
  3. Pravo plodouživanja na tuđoj stvari
  4. Obaveza ličnog duga prema trećem licu

Explanation

Stvarna službenost je stvarno pravo koje ovlašćuje vlasnika jedne nepokretnosti (povlasne) da na određeni način koristi drugu nepokretnost (poslužnu) ili da zahteva uzdržavanje od određenih radnji. Ona je vezana za nepokretnost, a ne za ličnost.

Question 9Civil law

Kada nastaje obaveza naknade štete po opštim pravilima obligacionog prava?

  1. Kada postoji šteta, protivpravna radnja, uzročna veza i krivica štetnika Correct answer.
  2. Kada šteta nastane isključivo višom silom
  3. Kada postoji samo šteta bez obzira na uzrok
  4. Kada se stranke usmeno dogovore o naknadi

Explanation

Za odgovornost za štetu po opštim pravilima potrebno je da postoje četiri elementa: šteta, protivpravna radnja, uzročna veza između radnje i štete i krivica štetnika. Ako neki element izostane, nema obaveze naknade po tom osnovu.

Question 10Civil law

Vlasnik zgrade je ugovorom preneo pravo korišćenja stana drugoj osobi na deset godina uz obavezu vraćanja stana. O kom pravnom odnosu je reč?

  1. O ugovoru o zajmu
  2. O ugovoru o zakupu Correct answer.
  3. O ugovoru o kupoprodaji
  4. O ugovoru o poklonu

Explanation

Ugovorom o zakupu zakupodavac predaje stvar zakupcu na korišćenje na određeno vreme, a zakupac se obavezuje da plaća zakupninu i da stvar vrati po isteku roka. Prenos prava korišćenja uz obavezu vraćanja odgovara upravo zakupu.

Question 11Civil law

Lice je savesno posedovalo tuđu pokretnu stvar deset godina. Koje pravo može steći?

  1. Pravo stanovanja
  2. Pravo svojine održajem Correct answer.
  3. Pravo plodouživanja
  4. Pravo službenosti

Explanation

Savestan posednik pokretne stvari stiče pravo svojine održajem protekom roka od tri godine, a nepokretnosti protekom roka od deset godina, pod uslovima propisanim zakonom. Za pokretne stvari rok je kraći, pa posed od deset godina prevazilazi potrebni rok.

Question 12Civil law

Ostavilac je oporukom raspolagao celokupnom zaostavštinom, a ima jednog sina kao nužnog naslednika. Koja je pravna posledica?

  1. Sin nasleđuje samo pokretne stvari
  2. Sin može zahtevati nužni deo, a oporuka je u tom delu bez dejstva Correct answer.
  3. Sin nema nikakvo pravo jer je oporuka punovažna
  4. Oporuka je u celini ništava

Explanation

Nužni naslednik ima pravo na nužni deo koji ostavilac ne može da mu oduzme oporukom. Ako je oporukom raspolagao preko granice slobodnog dela, oporuka je u delu koji zadire u nužni deo bez dejstva, a naslednik može zahtevati svoj nužni deo.

Question 13Civil law

Kupac je saznao za nedostatak kupljene stvari u roku od osam dana od prijema, ali je obavestio prodavca tek posle šest meseci. Kakav je učinak obaveštenja?

  1. Rok za obaveštenje je godinu dana
  2. Obaveštenje nije potrebno ako je nedostatak očigledan
  3. Obaveštenje je blagovremeno jer je kupac saznao za nedostatak
  4. Kupac gubi pravo da se poziva na nedostatak zbog neblagovremenog obaveštenja Correct answer.

Explanation

Kupac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u zakonskom roku, obavesti prodavca o nedostatku stvari, inače gubi pravo da se na njega poziva. Kašnjenje od šest meseci prevazilazi zakonski rok za obaveštenje.

Question 14Civil law

Šta je bitna karakteristika solidarne obaveze više dužnika?

  1. Svaki dužnik odgovara samo za svoj deo obaveze
  2. Obaveza prestaje ako jedan dužnik odbije ispunjenje
  3. Poverilac može zahtevati ispunjenje cele obaveze od bilo kog dužnika Correct answer.
  4. Poverilac mora zahtevati ispunjenje od svih dužnika istovremeno

Explanation

Kod solidarne obaveze poverilac može zahtevati ispunjenje cele obaveze od bilo kog od solidarnih dužnika, a ispunjenjem jednog dužnika obaveza prestaje za sve. Dužnik koji ispuni obavezu ima regresno pravo prema ostalim dužnicima.

Question 15Civil law

Koja je posledica ništavog ugovora?

  1. Ugovor proizvodi samo obligaciono dejstvo bez stvarnog
  2. Ugovor se može konvalidirati voljom stranaka u svakom slučaju
  3. Ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i smatra se da nije ni nastao Correct answer.
  4. Ugovor proizvodi dejstvo dok se ne poništi odlukom suda

Explanation

Ništav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo od samog nastanka i smatra se da nije ni zaključen. Svaka strana je dužna da vrati ono što je primila, a pravo na isticanje ništavosti nije ograničeno rokom zastarelosti.

Question 16Civil law

Komšija je bez odobrenja prešao preko tuđe nepokretnosti radi pristupa svom dvorištu tokom pet godina. Koje pravo može steći?

  1. Pravo stvarne službenosti održajem Correct answer.
  2. Pravo zakupa
  3. Pravo plodouživanja
  4. Pravo svojine na celoj nepokretnosti

Explanation

Stvarna službenost može se steći održajem ako je vlasnik poslužne nepokretnosti trpeo njeno vršenje duže vreme, pod uslovima propisanim zakonom. Vršenje prelaza preko tuđe nepokretnosti u korist sopstvene odgovara sadržini službenosti puta.

Question 17Civil law

Koja je razlika između rušljivog i ništavog ugovora?

  1. Rušljiv ugovor nikada ne proizvodi dejstvo, a ništav proizvodi
  2. Rušljiv ugovor proizvodi dejstvo dok se ne poništi, a ništav ne proizvodi dejstvo od početka Correct answer.
  3. Oba ugovora imaju identično pravno dejstvo
  4. Rušljiv ugovor se odnosi samo na nepokretnosti

Explanation

Rušljiv ugovor proizvodi pravno dejstvo dok ga ovlašćeno lice ne poništi, dok ništav ugovor ne proizvodi dejstvo od samog nastanka. Razlika je bitna za položaj stranaka i mogućnost konvalidacije.

Question 18Civil law

Kada se smatra da je ponuda prihvaćena kod ugovora između odsutnih lica?

  1. Kada ponudilac sazna za prihvatanje posredno
  2. Kada prijemnik pošalje izjavu o prihvatanju
  3. Kada protekne rok od mesec dana od slanja ponude
  4. Kada izjava o prihvatanju stigne ponudiocu u roku Correct answer.

Explanation

Kod ugovora između odsutnih lica smatra se da je ponuda prihvaćena kada izjava o prihvatanju stigne ponudiocu u roku određenom ponudom. Samo slanje izjave nije dovoljno, već je potreban prijem.

Question 19Civil law

Vlasnik nepokretnosti je dao drugom licu pravo da doživotno stanuje u njegovom stanu. O kom pravu je reč?

  1. Pravo službenosti
  2. Pravo stanovanja Correct answer.
  3. Pravo zakupa
  4. Pravo plodouživanja

Explanation

Pravo stanovanja je lično stvarno pravo koje ovlašćuje nosioca da doživotno ili na određeno vreme stanuje u tuđem stanu, bez prava na izdavanje i ubiranje plodova. Ono je neprenosivo i vezano za ličnost nosioca.

Question 20Civil law

Koja je posledica toga što je ugovor o prometu nepokretnosti sačinjen samo u pismenoj formi bez overe kod javnog beležnika?

  1. Ugovor proizvodi dejstvo bez ograničenja
  2. Ugovor se smatra zaključenim usmeno
  3. Ugovor je rušljiv
  4. Ugovor je ništav Correct answer.

Explanation

Zakon propisuje da ugovor o prometu nepokretnosti mora biti u pismenoj formi i overen kod javnog beležnika, a ako to nije ispunjeno, ugovor je ništav. Overa je bitan element forme, a ne samo dokazno sredstvo.

Question 21Civil law

Kod ugovora o delu, kada izvođač ima pravo na naknadu ako je posao delimično izvršen?

  1. Uvek, bez obzira na korisnost izvršenog dela
  2. Nikada, jer ugovor o delu zahteva celovito izvršenje
  3. Kada je delimično izvršenje korisno za naručioca i kada je naručilac to prihvatio Correct answer.
  4. Samo ako je delimično izvršenje izričito ugovoreno

Explanation

Izvođač ima pravo na srazmernu naknadu za delimično izvršen posao ako je taj deo koristan za naručioca i ako ga je naručilac prihvatio. Bez korisnosti i prihvatanja nema osnova za naknadu dela posla.

Question 22Civil law

Koji je rok za podnošenje žalbe protiv prvostepene presude u parničnom postupku?

  1. Osam dana
  2. Trideset dana
  3. Petnaest dana Correct answer.
  4. Šezdeset dana

Explanation

Žalba protiv prvostepene presude podnosi se u roku od petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude, osim ako zakonom nije propisan drugi rok. Rok je zakonski i ne može se produžavati voljom stranaka.

Question 23Civil law

Naslednik je saznao za povredu nužnog dela i želi da ga ostvari. Koje je pravno sredstvo na raspolaganju?

  1. Tužba za nužni deo Correct answer.
  2. Tužba za utvrđenje svojine
  3. Predlog za raspravljanje zaostavštine bez tužbe
  4. Tužba za poništenje oporuke u celini

Explanation

Nužni naslednik koji smatra da mu je povređen nužni deo može podneti tužbu za nužni deo radi namirenja iz zaostavštine. Tužbom se ne poništava oporuka u celini, već se zahteva isplata ili prenos dela koji odgovara nužnom delu.

Question 24Civil law

Vlasnik je prodao stvar, a kupac je znao da prodavac nije vlasnik. Kakav je učinak kupovine?

  1. Kupac postaje vlasnik ako je platio cenu
  2. Kupac postaje vlasnik odmah po zaključenju ugovora bez obzira na svojinu prodavca
  3. Kupac ne postaje vlasnik jer prodavac nije bio vlasnik, a kupovina od nevlasnika ne prenosi svojinu Correct answer.
  4. Kupac uvek postaje vlasnik jer je ugovor punovažan

Explanation

Po načelu da niko ne može preneti više prava nego što sam ima, kupovina od nevlasnika ne prenosi svojinu na kupca, čak i ako je ugovor punovažan. Kupac stiče samo obligaciono pravo prema prodavcu, osim ako zakon izuzetno štiti savesnog kupca.

Question 25Civil law

Kada nastupa zastarelost prava na naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom?

  1. Uvek posle deset godina od nastanka štete
  2. Zastarelost nastupa kada nastupi zastarelost krivičnog gonjenja, ali ne pre isteka roka od tri godine od saznanja za štetu i štetnika Correct answer.
  3. Posle godinu dana od saznanja za štetu
  4. Nikada, jer šteta iz krivičnog dela ne zastareva

Explanation

Za štetu prouzrokovanu krivičnim delom zastarelost nastupa kada nastupi zastarelost krivičnog gonjenja, s tim da zahtev ne može zastareti pre isteka roka od tri godine od saznanja za štetu i štetnika. Ovo pravilo štiti oštećenog kada je krivično gonjenje dugotrajno.

Question 26Civil law

Koja vrsta prava je pravo preče kupovine koje zakon priznaje suvlasniku nepokretnosti pri prodaji suvlasničkog dela?

  1. Lična službenost
  2. Stvarno pravo koje deluje prema svima
  3. Pravo plodouživanja
  4. Pravo koje ima obligacionopravni karakter i deluje prema prodavcu Correct answer.

Explanation

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa daje suvlasniku pravo preče kupovine, ali to pravo nije stvarno pravo sa dejstvom prema svima, već obligaciono pravo koje suvlasnik ostvaruje prema suvlasniku koji prodaje. Ako suvlasnik ne bude obavešten, može zahtevati poništaj prodaje i prenos dela na sebe pod istim uslovima. Pravo preče kupovine ne daje ovlašćenje da se stvar koristi niti spada u službenosti.

Question 27Civil law

Ugovor o poklonu zaključen je usmeno, a poklonjena je nepokretnost. Koja je pravna posledica?

  1. Ugovor proizvodi dejstvo samo između ugovornih strana
  2. Ugovor je rušljiv zbog nedostatka overe
  3. Ugovor je punovažan jer je poklon realni ugovor
  4. Ugovor je ništav zbog nedostatka propisane forme Correct answer.

Explanation

Za promet nepokretnosti zakon zahteva pisanu formu sa overom potpisa kod javnog beležnika, a takav zahtev važi i za ugovor o poklonu nepokretnosti. Kada zakonom propisana forma nije ispunjena, ugovor je ništav, a ne samo rušljiv. Usmeni poklon nepokretnosti zato ne proizvodi pravno dejstvo.

Question 28Civil law

Prodavac je kupcu predao stvar sa materijalnim nedostatkom koji je kupac mogao lako uočiti običnim pregledom, ali ga nije prijavio. Kakav je položaj kupca?

  1. Može zahtevati samo sniženje cene
  2. Ima pravo na naknadu štete nezavisno od pregleda
  3. Može zahtevati raskid ugovora zbog bitne mane
  4. Gubi prava zbog nedostatka jer mane koje su lako uočljive pri običnom pregledu ne daju osnov za odgovornost Correct answer.

Explanation

Kupac je dužan da stvar pregleda na uobičajen način i da o uočenim manama obavesti prodavca u kratkom roku. Mane koje se lako uočavaju običnim pregledom ne smatraju se skrivenim nedostacima, pa kupac koji ih ne prijavi gubi prava po osnovu odgovornosti za materijalne nedostatke. Ograničenje ne važi za mane koje je prodavac namerno prikrio.

Question 29Civil law

Šta je bitna karakteristika ugovora o ortakluku (partnership ugovor) u srpskom pravu?

  1. Ulozi ortaka prenose se na ortakluk kao imovina pravnog lica
  2. Ortaci odgovaraju solidarno celom svojom imovinom za obaveze ortakluka
  3. Ortak koji uloži rad stiče pravo na udeo u dobiti Correct answer.
  4. Ortakluk je uvek pravno lice

Explanation

Ugovorom o ortakluku ortaci se obavezuju da zajednički ulože imovinu ili rad radi postizanja zajedničkog cilja i dele dobit i gubitak. Ulaganje rada je ravnopravno ulaganju imovine, pa ortak koji ulaže rad stiče pravo na udeo u dobiti. Ortakluk po pravilu nije pravno lice, a ortaci odgovaraju prema pravilima o solidarnoj odgovornosti samo kada je to zakonom ili ugovorom predviđeno.

Question 30Civil law

Kada je ugovor o kupovini sa pravom prvokupa zaključen pod odložnim uslovom, a uslov se ostvari, od kog trenutka nastaju dejstva ugovora?

  1. Od dana overe ugovora kod javnog beležnika
  2. Od dana predaje stvari kupcu
  3. Od dana ispunjenja uslova, osim ako zakon ili volja stranaka određuju drukčije Correct answer.
  4. Od dana zaključenja ugovora

Explanation

Kod odložnog uslova dejstva ugovora nastupaju kada se uslov ispuni, osim ako zakon ili volja stranaka određuju da dejstva nastupaju unazad. Strane mogu ugovoriti retroaktivno dejstvo, ali bez takve odredbe uslov deluje za budućnost. Zato dan zaključenja ugovora nije automatski trenutak nastanka dejstava.

Question 31Civil law

Koja je svrha instituta javnog registra nepokretnosti (katastra nepokretnosti) u pogledu sticanja prava na nepokretnosti?

  1. Da zameni ugovor kao osnov sticanja
  2. Da dokaže postojanje obligacionog odnosa između stranaka
  3. Da omogući publicitet i zaštitu savesnih sticalaca upisom prava Correct answer.
  4. Da zameni overu potpisa kod javnog beležnika

Explanation

Upis u katastar nepokretnosti daje publicitet stvarnim pravima i omogućava zaštitu savesnih lica koja se pouzdaju u stanje upisa. Upis je način sticanja stvarnih prava na nepokretnostima, ali ne zamenjuje pravni osnov, odnosno ugovor. Bez valjanog osnova upis sam po sebi ne stvara pravo.

Question 32Civil law

Zaveštalac je oporukom naložio nasledniku da iz zaostavštine isplati određenu sumu trećem licu. O kom institutu je reč?

  1. Ostavinski testament
  2. Nužni deo
  3. Fideikomisarni supsitucija
  4. Legat Correct answer.

Explanation

Legat je raspolaganje oporukom kojim zaveštalac ostavlja određenu korist licu koje nije naslednik, a teret isplate pada na naslednika ili drugog legatara. Legatar ne odgovara za ostaviočeve dugove, već stiče pravo na isplatu do visine ostavljene koristi. Zato nalog nasledniku da isplati sumu trećem licu predstavlja legat.

Question 33Civil law

Naslednik je prihvatio nasleđe bez popisa imovine, a ostavilac je imao dugove veće od vrednosti zaostavštine. Kakva je odgovornost naslednika?

  1. Odgovara samo do vrednosti nasleđene imovine
  2. Odgovara solidarno sa ostalim naslednicima bez ograničenja
  3. Odgovara neograničeno, celokupnom svojom imovinom Correct answer.
  4. Ne odgovara za dugove ostavioca

Explanation

Naslednik koji prihvati nasleđe bez popisa odgovara za ostaviočeve dugove neograničeno, celokupnom svojom imovinom. Popis imovine omogućava da se odgovornost ograniči na vrednost nasleđene imovine. Zato je popis važna zaštitna mera za naslednika.

Question 34Civil law

Koji je rok za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave u srpskom izvršnom postupku?

  1. Deset godina Correct answer.
  2. Tri godine
  3. Dvadeset godina
  4. Pet godina

Explanation

Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da se izvršenje na osnovu izvršne isprave može predložiti u roku od deset godina od dana kada je isprava postala izvršna. Rok je opšti i važi ako posebnim propisom nije određeno drukčije. Protekom roka gubi se mogućnost prinudnog ostvarenja.

Question 35Civil law

Tužilac je podneo tužbu, a tuženi je istakao prigovor da je stvar već pravnosnažno presuđena. Kako sud postupa?

  1. Odbija tužbeni zahtev kao neosnovan
  2. Odbacuje tužbu jer postoji procesna smetnja Correct answer.
  3. Zastaje sa postupkom do rešenja spora
  4. Dozvoljava preinačenje tužbe

Explanation

Pravnosnažno presuđena stvar je procesna smetnja koja sprečava vođenje novog postupka o istom zahtevu između istih strana. Kada sud utvrdi da postoji takva smetnja, tužbu odbacuje, a ne odbija tužbeni zahtev. Odbijanje je meritorna odluka koja pretpostavlja da smetnje nema.

Question 36Civil law

Koja je razlika između poslovne sposobnosti i poslovne sposobnosti maloletnika u srpskom pravu?

  1. Maloletnik stiče poslovnu sposobnost rođenjem
  2. Maloletnik stiče punu poslovnu sposobnost punoletstvom, osim kada zakon dopušta drukčije Correct answer.
  3. Poslovna sposobnost maloletnika zavisi isključivo od imovine
  4. Maloletnik nikada nema poslovnu sposobnost

Explanation

Poslovna sposobnost je sposobnost da lice sopstvenim izjavama volje stvara pravna dejstva, a puna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. Maloletnik ima ograničenu poslovnu sposobnost i može preduzimati radnje u granicama koje zakon dopušta. Zato tvrdnja da punu sposobnost stiče punoletstvom, uz zakonske izuzetke, pravilno opisuje pravilo.

Question 37Civil law

Zaposleni je u radnom odnosu pretrpeo povredu na radu, a poslodavac je kod osiguravača zaključio ugovor o osiguranju od odgovornosti. Kako se ostvaruje naknada štete?

  1. Zaposleni gubi pravo na naknadu jer je šteta pokrivena osiguranjem
  2. Osiguravač uvek odgovara solidarno sa poslodavcem preko osiguranog iznosa
  3. Zaposleni može zahtevati naknadu direktno od osiguravača u granicama osiguranog iznosa Correct answer.
  4. Zaposleni može zahtevati naknadu samo od poslodavca, bez mogućnosti da se obrati osiguravaču

Explanation

Kod osiguranja od odgovornosti oštećeni ima pravo da zahtev za naknadu štete uputi direktno osiguravaču, ali najviše do visine osiguranog iznosa. Time se oštećenom olakšava ostvarenje naknade, a osiguravač stupa na mesto odgovornog lica u granicama pokrića. Preko osiguranog iznosa odgovornost ostaje na poslodavcu.

Question 38Civil law

Preduzeće je objavilo oglas sa cenom i opisom robe, ali je u oglasu navedeno da je oglas informativnog karaktera i da ne predstavlja ponudu. Kakav je pravni učinak takvog oglasa?

  1. Oglas je prihvatanje ponude
  2. Oglas je uvek ponuda bez obzira na klauzulu
  3. Oglas je prethodni ugovor
  4. Oglas je poziv na davanje ponude, a ne ponuda Correct answer.

Explanation

Oglas sa cenom i opisom robe može biti ponuda ako sadrži sve bitne elemente i ako iz njega proizlazi volja da se obaveže. Ako je izričito navedeno da oglas ne predstavlja ponudu, on je samo poziv na davanje ponude. Zato klauzula menja njegov pravni karakter.

Question 39Civil law

Kada nastaje pravo zaloge na pokretnoj stvari predatom poveriocu bez upisa u registar zaloga?

  1. Overom ugovora kod javnog beležnika
  2. Predajom stvari poveriocu u državinu Correct answer.
  3. Zaključenjem ugovora o zalogi bez predaje
  4. Samo upisom u registar zaloga

Explanation

Zaloga na pokretnoj stvari nastaje predajom založene stvari poveriocu u državinu, čime se obezbeđuje publicitet i mogućnost namirenja. Upis u registar zaloga je potreban kada stvar ostaje u državini dužnika, kod neprave zaloge. Zato predaja stvari ima konstitutivno dejstvo kod ručne zaloge.

Question 40Civil law

Naslednik je odbio da prihvati nasleđe, a zatim je saznao da je zaostavština vrednija od dugova. Može li povući izjavu o odricanju?

  1. Ne može, jer je izjava o odricanju neopoziva Correct answer.
  2. Može uz saglasnost ostalih naslednika
  3. Može uvek, jer odricanje nema dejstvo do okončanja ostavinskog postupka
  4. Može samo ako dokaže zabludu o vrednosti zaostavštine

Explanation

Izjava o odricanju od nasleđa je neopoziva i proizvodi dejstvo od trenutka kada je data nadležnom organu. Naslednik koji se odrekao ne može kasnije tražiti da se izjava poništi zbog pogrešne procene vrednosti zaostavštine. Zato saznanje o većoj vrednosti ne otvara mogućnost povlačenja.

Question 41Criminal law

Koji je osnovni uslov za postojanje krivičnog dela u srpskom krivičnom pravu?

  1. Zahtev oštećenog za krivično gonjenje
  2. Postojanje štete veće od zakonskog minimuma
  3. Postojanje krivice učinioca Correct answer.
  4. Prethodna osuda učinioca

Explanation

Krivično delo je delo koje je zakonom propisano kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Krivica je nužan element svakog krivičnog dela, jer nema krivičnog dela bez krivice učinioca. Šteta i prethodna osuda nisu opšti uslovi, a zahtev oštećenog je procesna okolnost kod pojedinih dela.

Question 42Criminal law

Šta predstavlja nečinjenje kao oblik izvršenja krivičnog dela?

  1. Propustanje radnje koju je učinilac bio dužan da preduzme Correct answer.
  2. Davanje lažnog iskaza pred sudom
  3. Savesno obavljanje službene dužnosti
  4. Preduzimanje radnje koja je zakonom zabranjena

Explanation

Krivično delo se može izvršiti činjenjem ili nečinjenjem. Nečinjenje postoji kada učinilac propusti radnju koju je bio dužan da preduzme, a propuštanje je zakonom propisano kao krivično delo. Obaveza delovanja može proizlaziti iz zakona, ugovora ili prethodnog opasnog ponašanja.

Question 43Criminal law

Koja je donja granica starosti za krivičnu odgovornost u srpskom krivičnom pravu?

  1. Šesnaest godina
  2. Dvanaest godina
  3. Četrnaest godina Correct answer.
  4. Osamnaest godina

Explanation

Krivično se može goniti učinilac koji je u vreme izvršenja dela navršio četrnaest godina. Prema mlađim licima primenjuju se posebne mere i zaštitne sankcije, a ne krivične sankcije za punoletne. Lica mlađa od četrnaest godina ne mogu biti krivično odgovorna.

Question 44Criminal law

Šta je krajnja nužda u krivičnom pravu?

  1. Savesno obavljanje zakonom propisane dužnosti
  2. Napad na napadača radi odbrane od protivpravnog napada
  3. Otklanjanje istovremene opasnosti koja se na drugi način nije mogla otkloniti Correct answer.
  4. Postupanje po naredbi pretpostavljenog

Explanation

Krajnja nužda postoji kada se opasnost otklanja radnjom koja bi inače bila protivpravna, jer je opasnost bila istovremena i nije se mogla otkloniti na drugi način. Za razliku od nužne odbrane, opasnost ne mora poticati od napadača, već može dolaziti i od prirode ili životinje.

Question 45Criminal law

Šta obuhvata nehat kao oblik krivice?

  1. Postojanje direktne namere
  2. Svest o mogućnosti nastupanja posledice i olako držanje da ona neće nastupiti Correct answer.
  3. Postojanje umišljaja u obliku eventualne namere
  4. Svest i volja da se posledica ostvari

Explanation

Nehat postoji kada učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja posledice ili je bio svestan te mogućnosti ali je olako držao da ona neće nastupiti. Prvi oblik je nesvesni, a drugi svesni nehat. Namera i umišljaj su oblici krivice višeg stepena.

Question 46Criminal law

Koja vrsta sankcije je mera bezbednosti?

  1. Kazna zatvora koju izriče sud
  2. Uslovna osuda kao zamena za kaznu
  3. Sankcija koja se primenjuje radi otklanjanja opasnosti od učinioca Correct answer.
  4. Novčana kazna kao glavna kazna

Explanation

Mere bezbednosti su krivične sankcije koje se primenjuju radi otklanjanja stanja ili uslova koji mogu uticati na učinioca da ubuduće izvrši krivično delo. One nisu kazne i mogu se izricati samostalno ili uz kaznu. Njihov cilj je specijalna prevencija, a ne odmazda.

Question 47Criminal law

Šta predstavlja pokušaj krivičnog dela?

  1. Savesno odustajanje od namere
  2. Otpočinjanje izvršenja dela koje nije dovršeno Correct answer.
  3. Pripremanje sredstava za izvršenje dela
  4. Dovršeno krivično delo sa svim elementima

Explanation

Pokušaj postoji kada je učinilac otpočeo izvršenje krivičnog dela, ali delo nije dovršeno. Pokušaj je kažnjiv samo kada je za to delo propisana kazna zatvora od pet godina ili teža, osim ako zakon izričito ne predviđa drugačije. Pripremne radnje načelno nisu kažnjive.

Question 48Criminal law

Šta je saizvršilaštvo?

  1. Pomaganje izvršiocu pre izvršenja dela
  2. Izvršenje dela posredstvom nesposobnog lica
  3. Podsticanje drugog lica na izvršenje dela
  4. Zajedničko izvršenje dela od strane više lica Correct answer.

Explanation

Saizvršilaštvo postoji kada više lica zajednički izvrše krivično delo, pri čemu svako od njih ima ulogu izvršioca. Za saizvršioce važi da svaki odgovara kao da je sam izvršio delo. Razlika prema podstrekavanju i pomaganju je u tome što saizvršioci sami preduzimaju radnju izvršenja.

Question 49Criminal law

Advokat brani okrivljenog za tešku krađu. Okrivljeni je uzeo tuđu pokretnu stvar iz zatvorene radnje, ali tvrdi da je mislio da je stvar njegova. Kako se ocenjuje ova odbrana?

  1. Radi se o nehatu koji je uvek kažnjiv kod krađe
  2. Radi se o krajnjoj nuždi koja isključuje protivpravnost
  3. Radi se o pravnoj zabludi koja ne isključuje krivicu
  4. Radi se o stvarnoj zabludi koja isključuje umišljaj Correct answer.

Explanation

Stvarna zabluda postoji kada učinilac nije znao za neku okolnost koja je obeležje krivičnog dela. Ako je okrivljeni iskreno mislio da je stvar njegova, nedostaje svest o tuđoj stvari kao obeležju krađe, pa nema umišljaja. Nehat kod krađe nije kažnjiv, jer se delo kažnjava samo umišljajno.

Question 50Criminal law

Okrivljeni je prilikom svađe ubo nožem komšiju u predelu srca. Branilac tvrdi da je postojao eventualni umišljaj, a ne direktni. Koja je razlika ključna?

  1. Kod eventualnog umišljaja uvek postoji nehat
  2. Kod direktnog umišljaja nema svesti o posledici
  3. Kod eventualnog umišljaja posledica uopšte nije predvidljiva
  4. Kod eventualnog umišljaja učinilac pristaje na posledicu, a kod direktnog je želi Correct answer.

Explanation

Direktni umišljaj postoji kada je učinilac svestan dela i hoće njegovo izvršenje. Eventualni umišljaj postoji kada je učinilac svestan da može nastupiti posledica i pristaje na njeno nastupanje. Razlika je u voljnom odnosu prema posledici, a ne u predvidljivosti.