I85PREP
⌘ K
Konkursi DAP study materials
Konkursi DAP study resources

Konkursi DAP practice questions

One question at a time. Build your Konkursi DAP understanding.

First 50 of 198 questions. Each one lists the choices, the correct answer, and an explanation. The checker at the top of this page saves progress in this browser when it is available.

Continue in the practice tool above to load more questions, 50 at a time.

Question 1Ustavno i upravno pravo

Koji akt je najviši pravni akt u pravnom poretku Republike Srbije?

  1. Odluka Skupštine
  2. Zakon
  3. Ustav Correct answer.
  4. Uredba

Explanation

Ustav je najviši pravni akt i svi ostali propisi moraju biti u skladu sa njim. Zakoni, uredbe i druge odluke izvode svoju pravnu snagu iz Ustava.

Question 2Ustavno i upravno pravo

Koji organ donosi zakone u Republici Srbiji?

  1. Ustavni sud
  2. Vlada
  3. Predsednik Republike
  4. Narodna skupština Correct answer.

Explanation

Zakonodavnu vlast u Republici Srbiji vrši Narodna skupština kao predstavničko telo građana. Vlada predlaže zakone, ali ih ne donosi.

Question 3Ustavno i upravno pravo

Šta je ustavna žalba?

  1. Zahtev za ocenu ustavnosti zakona
  2. Inicijativa za raspisivanje referenduma
  3. Pravni lek kojim se štite ljudska i manjinska prava povređena pojedinačnim aktom Correct answer.
  4. Predlog za izmenu Ustava

Explanation

Ustavna žalba je poseban pravni lek kojim se Ustavnom sudu obraća pojedinac zbog povrede ljudskog ili manjinskog prava pojedinačnim aktom. Ona nije sredstvo za ocenu ustavnosti opštih akata.

Question 4Ustavno i upravno pravo

Koja je osnovna karakteristika upravnog akta?

  1. Njime organ vlasti odlučuje o pravu ili obavezi pojedinca Correct answer.
  2. Donosi se u sudskom postupku
  3. Donosi ga isključivo sud
  4. Njime se menjaju zakoni

Explanation

Upravni akt je pojedinačni pravni akt kojim organ uprave autoritativno odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke. Njegova bitna karakteristika je jednostrano i obavezujuće odlučivanje.

Question 5Ustavno i upravno pravo

Šta označava načelo zakonitosti u upravnom postupku?

  1. Organ postupa po slobodnoj oceni bez ograničenja
  2. Organ odlučuje po sopstvenom nahođenju u svim stvarima
  3. Organ odlučuje na osnovu zakona i drugih propisa Correct answer.
  4. Organ može doneti odluku bez obrazloženja

Explanation

Načelo zakonitosti zahteva da organ u upravnom postupku odlučuje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa zakonom. Slobodna ocena dopuštena je samo kada je zakonom izričito predviđena i u granicama zakona.

Question 6Ustavno i upravno pravo

Koji organ vrši kontrolu ustavnosti i zakonitosti u Republici Srbiji?

  1. Ustavni sud Correct answer.
  2. Državno veće tužilaca
  3. Narodna banka
  4. Vrhovni sud

Explanation

Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom i zakonom. Redovni sudovi odlučuju o zakonitosti pojedinačnih akata u konkretnim sporovima.

Question 7Ustavno i upravno pravo

Šta je upravni spor?

  1. Spor o naknadi štete pred sudom
  2. Spor između dva upravna organa
  3. Spor o ustavnosti zakona
  4. Sudski spor o zakonitosti upravnog akta Correct answer.

Explanation

Upravni spor je sudski postupak u kojem sud ispituje zakonitost konačnog upravnog akta. Njime se ne odlučuje o ustavnosti zakona niti o međusobnim odnosima organa.

Question 8Ustavno i upravno pravo

Koje je od navedenih ljudskih prava apsolutno i ne može se ograničiti ni u vanrednom stanju?

  1. Sloboda kretanja
  2. Pravo na štrajk
  3. Pravo na imovinu
  4. Zabrana mučenja Correct answer.

Explanation

Zabrana mučenja i nečovečnog postupanja spada u apsolutna prava koja se ne mogu ograničiti ni u ratu ni u vanrednom stanju. Ostala navedena prava mogu biti zakonom ograničena pod propisanim uslovima.

Question 9Ustavno i upravno pravo

Šta znači načelo dvostepenosti u upravnom postupku?

  1. Stranka ima pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja Correct answer.
  2. Organ mora odlučiti u dva roka
  3. Postupak se vodi pred dva organa istovremeno
  4. Odluka se donosi dva puta

Explanation

Načelo dvostepenosti omogućava stranci da protiv rešenja prvostepenog organa izjavi žalbu drugostepenom organu. Time se omogućava kontrola zakonitosti pre konačnosti odluke.

Question 10Ustavno i upravno pravo

Kada upravni akt postaje konačan?

  1. Kada protekne rok za žalbu ili bude odbijena žalba Correct answer.
  2. Danom donošenja
  3. Kada ga objavi sredstvo javnog informisanja
  4. Kada ga potpiše stranka

Explanation

Upravni akt postaje konačan kada više nije moguće pobijati ga redovnim pravnim lekom, odnosno kada protekne rok za žalbu ili žalba bude odbijena. Konačnost je uslov za pokretanje upravnog spora.

Question 11Ustavno i upravno pravo

Koji je rok za izjavljivanje žalbe protiv prvostepenog rešenja u upravnom postupku, ako zakonom nije drugačije određeno?

  1. 15 dana Correct answer.
  2. 8 dana
  3. 60 dana
  4. 30 dana

Explanation

Opšti rok za žalbu u upravnom postupku je 15 dana od dana dostavljanja rešenja, osim ako posebnim zakonom nije određen drugi rok. Rok se računa od dostavljanja, a ne od donošenja rešenja.

Question 12Ustavno i upravno pravo

Šta je diskreciona ocena u upravnom odlučivanju?

  1. Ovlašćenje organa da u zakonskim granicama izabere jedno od dopuštenih rešenja Correct answer.
  2. Obaveza organa da uvek odluči u korist stranke
  3. Pravo stranke da izabere organ koji će odlučivati
  4. Sloboda organa da odluči mimo zakona

Explanation

Diskreciona ocena znači da zakon daje organu mogućnost izbora između više zakonitih rešenja u okviru utvrđenih granica. Organ i tada mora postupati u skladu sa svrhom ovlašćenja i načelom zakonitosti.

Question 13Ustavno i upravno pravo

Šta je upravni ugovor?

  1. Interni akt o organizaciji rada organa
  2. Dvostrani akt kojim se zasniva pravo ili obaveza u upravnoj stvari Correct answer.
  3. Odluka kojom se odbija zahtev stranke
  4. Ugovor koji zaključuju dva upravna organa o prenosu nadležnosti

Explanation

Upravni ugovor je dvostrani pravni akt između organa i stranke, ili između organa, kojim se uređuju prava i obaveze u upravnoj stvari. Razlikuje se od upravnog akta koji je jednostrani.

Question 14Ustavno i upravno pravo

Koje načelo zahteva da organ pre donošenja odluke omogući stranci da se izjasni o činjenicama i okolnostima?

  1. Načelo saslušanja stranke Correct answer.
  2. Načelo javnosti
  3. Načelo samostalnosti
  4. Načelo ekonomičnosti

Explanation

Načelo saslušanja stranke obavezuje organ da stranci omogući da se izjasni o svim činjenicama i okolnostima relevantnim za odlučivanje. Time se ostvaruje pravo na odbranu i kontradiktornost u upravnom postupku.

Question 15Ustavno i upravno pravo

Šta predstavlja presedan ustavnosudskog odlučivanja?

  1. Odluku Ustavnog suda koja obavezuje sve sudove u sličnim budućim slučajevima Correct answer.
  2. Zakon koji donosi skupština
  3. Interni akt suda o rasporedu predmeta
  4. Mišljenje vlade o ustavnosti

Explanation

Odluke Ustavnog suda su obavezujuće i deluju erga omnes, te predstavljaju osnov za ujednačeno postupanje u sličnim budućim slučajevima. Ustavni sud nije zakonodavac, ali njegove odluke obavezuju sve organe.

Question 16Ustavno i upravno pravo

Kada je ispunjen uslov za pokretanje upravnog spora?

  1. Kada stranka to zatraži bez prethodnog zahteva organu
  2. Kada organ ne odgovori u roku od 24 časa
  3. Kada stranka nije zadovoljna prvostepenim rešenjem
  4. Kada je upravni akt konačan i kada je njime povređeno pravo ili interes stranke Correct answer.

Explanation

Upravni spor se može pokrenuti protiv konačnog upravnog akta kojim je povređeno pravo ili pravni interes stranke. Konačnost je procesna pretpostavka, uz iscrpljenost redovnog pravnog leka kada je propisan.

Question 17Ustavno i upravno pravo

Šta obuhvata pravo na pravično suđenje u ustavnopravnom smislu?

  1. Samo pravo na žalbu
  2. Pravo na nezavisan i nepristrasan sud, javnu raspravu i odluku u razumnom roku Correct answer.
  3. Samo pravo na advokata
  4. Pravo na besplatnu pravnu pomoć u svim slučajevima

Explanation

Pravo na pravično suđenje obuhvata niz garancija: nezavisan i nepristrasan sud, javnu raspravu, jednakost oružja i odluku u razumnom roku. To je složeno procesno pravo, a ne samo pojedinačna garancija.

Question 18Ustavno i upravno pravo

Šta je ništavost upravnog akta?

  1. Akt koji je prestao da važi zbog proteka roka
  2. Akt koji od trenutka donošenja ne proizvodi pravno dejstvo zbog teške nezakonitosti Correct answer.
  3. Akt koji se može poništiti žalbom
  4. Akt koji je izmenjen novim rešenjem

Explanation

Ništav upravni akt je onaj koji je zahvaćen najtežim vidom nezakonitosti i ne proizvodi pravno dejstvo od trenutka donošenja. Ništavost se utvrđuje posebnim rešenjem, a ne žalbom kao kod poništivosti.

Question 19Ustavno i upravno pravo

Koje telo predlaže izbor sudija Ustavnog suda u Republici Srbiji?

  1. Narodna skupština bira sudije na predlog ovlašćenih predlagača Correct answer.
  2. Vlada
  3. Državno veće tužilaca
  4. Advokatska komora

Explanation

Sudije Ustavnog suda bira Narodna skupština, a kandidate predlažu ovlašćeni predlagači u skladu sa Ustavom. Postupak je poseban i razlikuje se od izbora redovnih sudija.

Question 20Ustavno i upravno pravo

Šta znači načelo javnosti u upravnom postupku?

  1. Svi spisi su uvek dostupni celokupnoj javnosti
  2. Rasprava je uvek zatvorena za stranke
  3. Organ može uskratiti uvid u spise bez ikakvog osnova
  4. Stranke imaju pravo uvida u spise i prisustva raspravi, uz zakonom predviđena ograničenja Correct answer.

Explanation

Načelo javnosti daje strankama pravo uvida u spise i prisustva usmenoj raspravi, uz mogućnost zakonskog ograničenja radi zaštite tajnosti ili drugih interesa. Javnost nije apsolutna i podleže zakonskim granicama.

Question 21Ustavno i upravno pravo

Koja je razlika između poništavanja i oglašavanja upravnog akta ništavim?

  1. Poništavanje ukida akt za budućnost, a ništavost utvrđuje da akt nije proizvodio dejstvo od početka Correct answer.
  2. Poništavanje deluje od donošenja, a ništavost od objave
  3. Nema razlike, oba pojma su sinonimi
  4. Poništavanje se vrši sudskim putem, a ništavost žalbom

Explanation

Poništavanje ukida pravno dejstvo akta za budućnost, dok se ništavost utvrđuje kao stanje koje postoji od donošenja akta. Ništav akt nikada nije proizvodio pravno dejstvo, dok poništeni akt do poništenja važi.

Question 22Ustavno i upravno pravo

Kada Ustavni sud može ocenjivati ustavnost zakona koji je prestao da važi?

  1. Samo ako to zatraži vlada
  2. Nikada, jer prestanak važenja isključuje ocenu
  3. Ako je pokrenut postupak pre prestanka važenja i ako se otklone posledice, u roku propisanom zakonom Correct answer.
  4. Uvek, bez ikakvih rokova

Explanation

Ustavni sud može ocenjivati ustavnost zakona i posle prestanka važenja ako je postupak pokrenut pre prestanka i ako se time otklanjaju posledice neustavnosti, u zakonom propisanom roku. Time se sprečava izbegavanje kontrole brzim stavljanjem zakona van snage.

Question 23Ustavno i upravno pravo

Šta je bitna povreda pravila upravnog postupka koja dovodi do poništaja rešenja?

  1. Nedostatak pečata na kopiji rešenja
  2. Povreda koja je mogla uticati na pravilno rešavanje stvari Correct answer.
  3. Svaka greška u pogledu adrese stranke
  4. Kašnjenje u dostavi od jednog dana

Explanation

Bitna povreda pravila postupka postoji kada je propuštanje ili nepravilno postupanje moglo uticati na pravilnost odluke. Ne svaka formalna greška dovodi do poništaja, već samo ona koja je uticala ili mogla uticati na rešenje.

Question 24Ustavno i upravno pravo

Kako se tumači odnos načela zakonitosti i načela svrsishodnosti u upravnom odlučivanju?

  1. Zakonitost je primarna, a svrsishodnost se ostvaruje u granicama zakona Correct answer.
  2. Svrsishodnost uvek isključuje zakonitost
  3. Svrsishodnost je važnija od zakonitosti
  4. Oba načela su potpuno ravnopravna i mogu se međusobno zameniti

Explanation

Zakonitost je osnovno i primarno načelo, dok se svrsishodnost (celishodnost) ostvaruje unutar zakonskih granica i u skladu sa svrhom ovlašćenja. Organ ne može kršiti zakon pozivajući se na svrsishodnost.

Question 25Ustavno i upravno pravo

Šta karakteriše apstraktnu normu u odnosu na pojedinačni upravni akt?

  1. Upravni akt uređuje neograničen broj slučajeva
  2. Apstraktna norma uređuje neograničen broj slučajeva, a upravni akt konkretan slučaj Correct answer.
  3. Apstraktna norma uvek ima retroaktivno dejstvo
  4. Oba akta imaju identično pravno dejstvo

Explanation

Apstraktna norma, poput zakona, uređuje neodređen broj budućih slučajeva, dok upravni akt odlučuje o konkretnoj stvari i konkretnoj stranci. Zbog toga se zakonitost upravnog akta ocenjuje u odnosu na zakon kao apstraktnu normu.

Question 26Ustavno i upravno pravo

Koji akt donosi Ustavni sud kojim utvrđuje da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom?

  1. Naredbu
  2. Odluku Correct answer.
  3. Presudu
  4. Rešenje

Explanation

Ustavni sud odlučuje o ustavnosti i zakonitosti donošenjem odluka, koje su konačne i obavezujuće. Rešenjem se odlučuje o procesnim pitanjima, dok presuda i naredba pripadaju sudskoj i upravnoj terminologiji.

Question 27Ustavno i upravno pravo

Na koji način se, po Ustavu Republike Srbije, ograničavaju ljudska i manjinska prava?

  1. Zakonom, i to samo ako ograničenje ima legitiman cilj i srazmerno je Correct answer.
  2. Podzakonskim aktom vlade u svakom slučaju
  3. Uredbom koju donosi ministarstvo
  4. Odlukom skupštine opštine za svoju teritoriju

Explanation

Ustav dopušta ograničenje prava samo zakonom i samo radi zaštite drugih prava ili javnog interesa, uz poštovanje srazmernosti. Podzakonski akti ne mogu samostalno ograničavati ustavna prava.

Question 28Ustavno i upravno pravo

Šta je ustavna žalba u pravnom sistemu Republike Srbije?

  1. Redovni pravni lek u upravnom postupku
  2. Tužba kojom se pokreće upravni spor
  3. Pravno sredstvo kojim se štiti ustavno pravo povređeno pojedinačnim aktom Correct answer.
  4. Zahtev za ocenu ustavnosti zakona

Explanation

Ustavna žalba je samostalno pravno sredstvo pred Ustavnim sudom kojim se traži zaštita ustavnih prava povređenih pojedinačnim aktom ili radnjom. Ona nije redovni pravni lek niti tužba u upravnom sporu.

Question 29Ustavno i upravno pravo

Koje načelo upravnog postupka nalaže da se stranci omogući da bude saslušana pre donošenja odluke?

  1. Načelo saslušanja stranke Correct answer.
  2. Načelo zaštite stečenih prava
  3. Načelo ekonomičnosti
  4. Načelo samostalnosti organa

Explanation

Načelo saslušanja stranke obavezuje organ da stranci omogući izjašnjenje o činjenicama i okolnostima pre odlučivanja. Time se obezbeđuje kontradiktornost i zaštita pravnog položaja stranke.

Question 30Ustavno i upravno pravo

Koji organ sprovodi upravni postupak kada zakon ne odredi izričito nadležni organ?

  1. Prvostepeni sud
  2. Republički javni pravobranilac
  3. Organ čija je nadležnost za tu vrstu stvari najbliža po prirodi posla Correct answer.
  4. Narodna skupština

Explanation

Kada zakon izričito ne odredi nadležnost, nadležan je organ čija je nadležnost za odgovarajuću vrstu stvari najbliža po prirodi posla. Time se obezbeđuje da postupak vodi organ koji je materijalno najbliži pitanju.

Question 31Ustavno i upravno pravo

Kada je stranka u upravnom postupku nedostupna na adresi i nema punomoćnika, kako se obezbeđuje njeno učešće?

  1. Prekidom postupka bez roka
  2. Obustavom postupka po sili zakona
  3. Postavljanjem privremenog zastupnika Correct answer.
  4. Dostavljanjem putem javnog glasila

Explanation

Ako stranka nema punomoćnika, a nedostupna je i postoji opasnost od propuštanja roka, organ postavlja privremenog zastupnika. Time se štiti pravo stranke na učešće u postupku.

Question 32Ustavno i upravno pravo

Šta je rok za donošenje rešenja u upravnom postupku kada poseban zakon ne odredi drugačije?

  1. 30 dana od dana pokretanja postupka po zahtevu stranke Correct answer.
  2. 8 dana od prijema zahteva
  3. 3 meseca od prijema zahteva
  4. 6 meseci od pokretanja postupka

Explanation

Kada poseban zakon ne odredi rok, rešenje se donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka po zahtevu stranke. U hitnim slučajevima rok može biti kraći.

Question 33Ustavno i upravno pravo

Kada prvostepeno rešenje postaje izvršno?

  1. Kada istekne rok za žalbu, ako žalba nije izjavljena Correct answer.
  2. Kada ga stranka primi na uvid
  3. Odmah po donošenju, bez obzira na žalbu
  4. Tek kada ga potvrdi drugostepeni organ

Explanation

Izvršnost nastupa kada istekne rok za žalbu, ako žalba nije izjavljena, ili kada rešenje postane konačno. Žalba po pravilu odlaže izvršenje, osim kada zakon odredi drugačije.

Question 34Ustavno i upravno pravo

Koja je posledica izjavljivanja blagovremene žalbe protiv prvostepenog rešenja?

  1. Nadležnost prelazi na upravni sud
  2. Rešenje se odmah stavlja van snage
  3. Postupak se prekida po sili zakona
  4. Izvršenje rešenja se odlaže do odluke po žalbi Correct answer.

Explanation

Blagovremena žalba po pravilu odlaže izvršenje prvostepenog rešenja do odluke drugostepenog organa. Zakon može izuzetno propisati da žalba ne odlaže izvršenje.

Question 35Ustavno i upravno pravo

Šta obuhvata načelo zakonitosti u upravnom postupku?

  1. Organ odlučuje prema interesu stranke u svakom slučaju
  2. Organ odlučuje prema ustaljenoj praksi, nezavisno od propisa
  3. Organ odlučuje na osnovu zakona i drugih propisa, u granicama svoje nadležnosti Correct answer.
  4. Organ odlučuje po slobodnoj oceni bez ograničenja

Explanation

Načelo zakonitosti zahteva da organ odlučuje na osnovu zakona i drugih propisa i u granicama svoje nadležnosti. Diskreciona ocena dopuštena je samo kada je zakonom predviđena i u zadatim granicama.

Question 36Ustavno i upravno pravo

Kada upravni sud može poništiti upravni akt zbog nepravilne primene materijalnog prava?

  1. Kada je akt zasnovan na pogrešnom pravnom tumačenju činjeničnog stanja Correct answer.
  2. Kada stranka to izričito zatraži u tužbi
  3. Samo ako je akt donet u diskrecionoj oceni
  4. Samo ako je počinjena povreda procesnih pravila

Explanation

Pogrešna primena materijalnog prava postoji kada organ na utvrđeno činjenično stanje primeni pogrešan propis ili ga pogrešno protumači. Sud tada poništava akt i vraća predmet na ponovno odlučivanje.

Question 37Ustavno i upravno pravo

Šta je obavezno u pogledu obrazloženja upravnog rešenja?

  1. Obrazloženje može izostati ako stranka ne traži
  2. Moraju se navesti činjenice, propisi i razlozi za odluku Correct answer.
  3. Obrazloženje je obavezno samo u drugostepenom postupku
  4. Dovoljno je navesti samo izreku rešenja

Explanation

Rešenje mora sadržati obrazloženje u kome se navode utvrđene činjenice, primenjeni propisi i razlozi zbog kojih je odlučeno kako je odlučeno. Bez toga stranka ne može ostvariti delotvornu pravnu zaštitu.

Question 38Ustavno i upravno pravo

Kako se rešava sukob nadležnosti između dva republička organa uprave?

  1. Odlukom upravnog suda
  2. Sporazumom stranaka u postupku
  3. Prepuštanjem predmeta prvom organu koji je započeo postupak
  4. Rešenjem zajedničkog višeg organa, odnosno Vlade Correct answer.

Explanation

Sukob nadležnosti između organa uprave rešava zajednički viši organ, a kada ga nema, Vlada. Stranke nisu ovlašćene da sporazumom rešavaju pitanje nadležnosti.

Question 39Ustavno i upravno pravo

Šta znači načelo zaštite prava stranke i prava na pravno sredstvo u upravnom postupku?

  1. Stranka može birati organ koji će odlučivati
  2. Stranka ima pravo na žalbu i na sudsku zaštitu protiv odluke Correct answer.
  3. Stranka može odbiti svaku odluku koja joj nije po volji
  4. Stranka može tražiti obustavu postupka bez razloga

Explanation

Načelo zaštite prava stranke obezbeđuje pravo na žalbu i na sudsku kontrolu upravnog akta. Time se ostvaruje dvostepenost i delotvorna zaštita pravnog položaja stranke.

Question 40Ustavno i upravno pravo

Kada Ustavni sud može pokrenuti postupak ocene ustavnosti zakona?

  1. Samo po zahtevu Vlade
  2. Samo po odluci Narodne skupštine
  3. Samo po tužbi fizičkog lica
  4. Po predlogu ovlašćenog predlagača ili po sopstvenoj inicijativi Correct answer.

Explanation

Postupak ocene ustavnosti zakona pokreće se predlogom ovlašćenih predlagača, a Ustavni sud može postupati i po sopstvenoj inicijativi. Fizičko lice ne pokreće ovaj postupak tužbom, već može dati inicijativu.

Question 41Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta je osnovni kriterijum za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu prema Zakonu o državnim službenicima i namještenicima?

  1. Dužina prethodnog radnog staža u privatnom sektoru
  2. Preporuka političke stranke
  3. Zakonitost i javni interes Correct answer.
  4. Lično poznanstvo sa rukovodiocem

Explanation

Radni odnos u državnom organu zasniva se na principima zakonitosti i zaštite javnog interesa, uz poštovanje stručne osposobljenosti i jednakog pristupa zapošljavanju. Lični i politički kriterijumi nisu dozvoljeni osnovi za prijem.

Question 42Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Koja vrsta radnog odnosa u državnom organu podrazumijeva obavljanje poslova koji su trajni i koji su predviđeni pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji?

  1. Radni odnos po ugovoru o djelu
  2. Radni odnos na neodređeno vrijeme Correct answer.
  3. Radni odnos putem agencije za zapošljavanje
  4. Radni odnos na određeno vrijeme

Explanation

Radni odnos na neodređeno vrijeme zasniva se za obavljanje trajnih poslova predviđenih pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji. Radni odnos na određeno vrijeme vezan je za privremene potrebe i ograničen je trajanjem tih potreba.

Question 43Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta se smatra probnim radom prilikom zasnivanja radnog odnosa u državnom organu?

  1. Period u kojem službenik radi bez ikakve evidencije
  2. Period u kojem se ocjenjuje stručna osposobljenost i radne sposobnosti službenika Correct answer.
  3. Period u kojem službenik zamjenjuje odsutnog rukovodioca
  4. Period u kojem se službenik priprema za polaganje ispita za licencu

Explanation

Probnim radom provjerava se stručna osposobljenost i radne sposobnosti službenika prije konačnog zasnivanja radnog odnosa. Njegovo trajanje i način ocjenjivanja uređeni su zakonom i podzakonskim aktima.

Question 44Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Koji akt najčešće uređuje unutrašnju organizaciju državnog organa i sistematsko opisivanje radnih mjesta?

  1. Odluka o budžetu
  2. Kolektivni ugovor
  3. Statut sindikalne organizacije
  4. Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Correct answer.

Explanation

Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mjesta uređuju se pravilnikom koji donosi rukovodilac organa. Pravilnik je osnov za raspisivanje konkursa i utvrđivanje uslova za radna mjesta.

Question 45Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta podrazumijeva načelo jednakog pristupa zapošljavanju u državnim organima?

  1. Da se konkurs raspisuje samo kada nema internih kandidata
  2. Da svi kandidati koji ispunjavaju uslove imaju pravo da učestvuju u postupku pod jednakim uslovima Correct answer.
  3. Da se prednost daje kandidatima iz istog grada
  4. Da se kandidati biraju isključivo na osnovu godina starosti

Explanation

Načelo jednakog pristupa znači da svi kandidati koji ispunjavaju uslove imaju pravo da učestvuju u postupku pod jednakim uslovima, bez diskriminacije. Izbor se zasniva na stručnoj osposobljenosti i rezultatima provjere.

Question 46Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Koji organ sprovodi postupak javnog konkursa za prijem državnih službenika?

  1. Samo rukovodilac organa bez ikakve komisije
  2. Nezavisno regulatorno tijelo za sve organe
  3. Komisija koju obrazuje rukovodilac organa Correct answer.
  4. Sindikat zaposlenih u organu

Explanation

Postupak javnog konkursa sprovodi komisija koju obrazuje rukovodilac organa, u skladu sa zakonom. Komisija ocjenjuje ispunjenost uslova i rezultate provjere znanja i sposobnosti.

Question 47Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta je obaveza državnog službenika u pogledu zaštite tajnih podataka?

  1. Da ih objavljuje na internom sajtu
  2. Da ih čuva i nakon prestanka radnog odnosa Correct answer.
  3. Da ih saopštava samo kolegama radi lakšeg rada
  4. Da ih dijeli sa medijima radi transparentnosti

Explanation

Službenik je dužan čuvati tajne podatke tokom rada i nakon prestanka radnog odnosa. Obaveza čuvanja tajne ne prestaje prestankom radnog odnosa.

Question 48Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta podrazumijeva dužnost izvršavanja zakonitih naredbi pretpostavljenog?

  1. Službenik izvršava svaku naredbu bez obzira na zakonitost
  2. Službenik izvršava naredbe samo ako ih odobri sindikat
  3. Službenik bira koje naredbe će izvršiti prema vlastitom nahođenju
  4. Službenik izvršava naredbu osim ako je očigledno nezakonita Correct answer.

Explanation

Službenik je dužan izvršiti zakonitu naredbu pretpostavljenog, ali ima pravo i dužnost da ukaže na njenu nezakonitost. Očigledno nezakonitu naredbu ne smije izvršiti.

Question 49Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Kada državni službenik može biti premešten na drugo radno mjesto bez njegove saglasnosti?

  1. Samo uz odobrenje sindikata
  2. Nikada, bez obzira na okolnosti
  3. U slučaju potrebe procesa rada, uz poštovanje zakonskih uslova i procedure Correct answer.
  4. Uvijek kada to rukovodilac želi, bez obrazloženja

Explanation

Premještaj bez saglasnosti moguć je u zakonom predviđenim slučajevima, kao što je potreba procesa rada, uz poštovanje uslova i procedure. Time se štiti interes službe, ali i prava službenika.

Question 50Zakon o državnim službenicima i namještenicima

Šta predstavlja ocjenjivanje rada državnih službenika?

  1. Postupak utvrđivanja visine plate isključivo prema godinama staža
  2. Postupak raspodjele godišnjih odmora
  3. Postupak utvrđivanja rezultata rada i stručne osposobljenosti službenika Correct answer.
  4. Postupak izbora novog rukovodioca organa

Explanation

Ocjenjivanjem se utvrđuju rezultati rada i stručna osposobljenost službenika, što može uticati na napredovanje i druga prava. Ocjenjivanje se sprovodi prema zakonom i podzakonskim aktima utvrđenoj proceduri.